Kako se selef čuvao posrnuća jezika u vremenima smutnje

162

Ijas ibn Muavija ibn Kurra je rekao: “Najbolji od njih (tj. ashaba) su bili oni u čijim srcima nije bilo zlobe i koji nisu klevetali“. (Hiljetul-evlija)

Tarik ibn Šihab je rekao: “Desila se prepirka između Halida i Sa'da pa jedan čovjek ode kod Sa'da i poče govoriti loše o Halidu, pa Sa'd reče: “Prekini! Ono što se između nas desilo nije dostiglo tačku da treba utjecati na našu vjeru“. (Hiljetul-evlija)

Ammar ibn Jasir je čuo nekog čovjeka kako vrijeđa Majku vjernika, Aišu, radijallahu anha, pa mu reče: „Ućuti, odvratni lajavče! Svjedočim da je ona žena Allahovog Poslanika u Džennetu.” U drugoj predaji stoji da mu je rekao: “Odlazi, pokvarenjače jedan! Zar da vrijeđaš onu koja je bila najdraža Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem?“ (Bilježe Ibn ‘Asakir i Ibn Sa'ad)

Ebu Rašid je rekao: „Došao je čovjek iz Basre Ubejdullahu ibn Omeru i rekao mu: „Došao sam kao glasnik tvoje braće u Basri, šalju ti pozdrave i pitaju te o ovoj dvojici ljudi, Aliji i Osmanu, kakvo je tvoje mišljenje o njima“. On ga upita: “Još neko osim njih dvojice“? Reče: „Ne“. Pa reče: “Spremite ovog čovjeka za povratak“. Kada su ga spremili, on (Ubjedullah) reče: “Prenesi im pozdrave od mene i reci da sam rekao:

تِلْكَ أُمَّةٌ قَدْ خَلَتْ ۖ لَهَا مَا كَسَبَتْ وَلَكُم مَّا كَسَبْتُمْ ۖ وَلَا تُسْأَلُونَ عَمَّا كَانُوا يَعْمَلُونَ

Taj narod je bio i nestao; njega čeka ono što je zaslužio, i vas će čekati ono što ćete zaslužiti, i vi nećete biti pitani za ono što su oni radili. (Bekara, 134) (Al-‘Azla od El-Hattabija)

Prenosi se od Šerika da je rekao: „Upitao sam Ibrahima ibn Edhema o onome što se desilo između Alije i Muavije pa on poče plakati i ja se pokajah što ga upitah. Zatim podiže glavu i reče: “Uistinu, ko god je spoznao svoju dušu – zauzet je njome, a ko god je spoznao svog Gospodara – zauzet je Njime mimo svega drugog“. (Hiljetul-evlija)

Imam Šafija: „Upitan je Omer ibn Abdul-Aziz: Šta kažeš o učesnicima Siffina? On odgovori: Allah je moje ruke sačuvao te krvi i zato ne želim da tom istom krvlju natopim svoj jezik!”(Al-‘Azla)

 

Al-Rajjaš je izrecitovao:

Kunem se da su me moji grijesi preokupirali

Od upuštanja u grijehe Beni Umejje

Njihov sud je kod Allaha

On posjeduje znanje o tome, ne ja

On što su oni uradili meni neće naštetiti

Sve dok Allah ne ispravi ono što je kod mene.

(Al-Azkar al-Newewi)

Al-Hejtem ibn Ubejd al-Sejdelani je rekao: „Ibn Sirin je čuo nekog čovjeka kako proklinje Hadždžadža pa mu reče, “Prestani s tim! Uistinu, kad bi mogao vidjeti prizor ahireta, najmanji grijeh koji si ti učinio, tebi bi izgledao većim od najvećeg grijeha kojeg je počinio Hadždžadž. Trebaš znati da je Uzvišeni Allah, Mudar i Pravedan. Ako uzme od Hadždžadža zbog nasilja kojeg je činio drugima, isto tako će uzeti i od drugih zbog njihovog nasilja prema Hadždžadžu. Zato ne okupiraj svoju dušu sa proklinjanjem drugih“. (Šu'abul-Iman, Bejheki)

A Abdullah ibn al-Hajjar je imao običaj reći: „O Allahu, sačuvaj nas i sačuvaj druge od nas“. (Tezkirat al-Huffaz)

Izvor: Tewhid blogspot

Menhedz.com